VOJVODINA - OMLADINSKA ŠKOLA ZA PONOS SRBIJE: Jedino mesto gde se prave "desetke"! Impresivan broj igrača koje su napravili karijere...
Omladinska škola Fudbalskog kluba Vojvodina godinama važi za jednu od najorganizovanijih i najplodnijih škola fudbala u regionu.
Mnogi talentovani fudbaleri ponikli su upravo iz nje, a klub kontinuirano ulaže u unapređenje rada s mladima, od infrastrukturnih uslova, preko edukacije trenera, do modernih metoda praćenja razvoja igrača. O tome kako funkcioniše čitav sistem, s kojim se izazovima suočavaju i koje vrednosti neguju, razgovaramo s direktorom omladinske škole Duškom Grujićem.
Koliko generacija je trenutno u omladinskoj školi i koliko dece je deo sistema?
- U omladinskoj školi trenutno ima deset generacija. Najstarija je rođena 2007. godine, a najmlađa 2017. i ona je još u formiranju. Broj dečaka varira, između 290 i 310, mada se trudimo da u narednom periodu taj broj optimizujemo na 250-270. Cilj je da rad bude kvalitetniji, jer veći broj dece otežava individualni pristup i praćenje svakog pojedinca - kaže na početku Grujić.
Kako je organizovan trenerski kadar i koji sve sektori podrške funkcionišu u okviru škole?
- Imamo 36 trenera sa ugovorom, uz još pet volontera i šest spoljnih saradnika koji se povremeno uključuju u rad. Pored toga, škola ima jasnu strukturu podrške. Imamo četiri video-analitičara koji pokrivaju sve kategorije, lekarski sektor s jednim lekarom i pet fizioterapeuta, kao i tim kondicionih trenera s glavnim trenerom i šest saradnika, koji pokrivaju sve grupe. Postoji i sektor individualnog rada s decom, posebno s mlađim generacijama. Koordinatori imaju važnu ulogu, a glavnu reč vodi glavni trener, koji određuje programske smernice. Analiziramo greške, pratimo razvoj i pravimo korekcije kad je to potrebno. Saradnja među trenerima je odlična i svi učestvuju u planiranju i evaluaciji rada. Vojvodina ulaže u edukaciju trenera, prati trendove i razmenjuje iskustva s klubovima iz regiona i Evrope, što je dragoceno za razvoj omladinskog fudbala. Imamo saradnju s Dinamom iz Zagreba i Sportingom iz Lisabona, tu su sastanci, razmena iskustava, informacija... Sve u cilju daljeg razvoja.
Kako izgleda organizacija života za decu koja nisu iz Novog Sada i kako je rešen njihov smeštaj?
- Deca koja nisu iz Novog Sada imaju obezbeđen smeštaj u klupskom domu. Kapacitet doma je 34 kreveta, a trenutno je popunjeno 29. Imaju tri obroka dnevno, koji se pripremaju u kuhinji kluba, kao i prostor za učenje, odmor i slobodne aktivnosti. Vodimo računa da imaju uravnotežen ritam dana: trening, školu, ishranu, odmor i rekreaciju. Disciplina i zdrav način života su ključni segmenti vaspitnog dela našeg rada.
Koja je konkretna uloga glavnog trenera škole, po čemu se izdvajate u Srbiji?
- Glavni trener škole postavlja sistem rada i metodologiju, koju potom sprovode treneri za sve selekcije. On daje smernice, prati da li su utemeljene na potrebama igrača i aktuelnim trendovima, analizira učinak i postavlja standarde. Važno je da imamo usklađenost među generacijama, jer svaka baza gradi ono što će se kasnije videti kod starijih. Ako imamo greške u temeljima, one kasnije postaju teško ispravljive. Upravo zbog toga pokušavamo da svaki deo škole funkcioniše kao deo istog sistema, bez obzira na godište.
Kako se organizuju takmičenja i koliko su važni rezultati u mlađim kategorijama?
- Takmičenja mlađih kategorija u Srbiji se često suočavaju s problemima, nedostatkom infrastrukture, neregularnim uslovima i manjkom ozbiljnih protivnika. Na primer, u Novom Sadu i okolini nema dovoljnog broja kvalitetnih utakmica. Zato često šaljemo ekipe da igraju sa starijima, kako bismo povećali takmičarsku vrednost i izložili decu pravim izazovima. Naravno, rezultati nisu primarni cilj. Važniji je napredak pojedinca, njihova sposobnost da razumeju igru, razviju fudbalske navike i budu spremni za veće izazove. Uz to, pobeđivanje je važno zbog psihološkog razvoja, ali nikad ne sme biti važnije od razvoja deteta.
Na koji način komunicirate s roditeljima i menadžerima i kako škola upravlja njihovim uticajem?
- Roditelji su važan deo celokupnog procesa. Njihova podrška, razumevanje i strpljenje su od presudnog značaja. Uvek ih uključujemo u komunikaciju, objašnjavamo procese, postavljamo jasne granice i trudimo se da budemo otvoreni. Najveći problemi nastaju kad se stvori pritisak da deca moraju da uspeju po svaku cenu. Što se tiče menadžera, škola nema saradnju ni sa jednim menadžmentom po automatizmu. Dete može imati svog predstavnika, ali škola ne dozvoljava da oni utiču na odluke o minutaži, formacijama, prelascima između timova. Mogu biti tu da pomognu detetu i porodici u karijeri, ali njihov prostor prestaje tamo gde počinje stručni rad trenera i uprave škole.
Kako se meri uspešnost škole - da li je to broj igrača u prvom timu, broj transfera ili vaspitanje?
- Uspeh škole meri se na više nivoa. Prvi je svakako broj igrača koji pređu u seniorski tim. Drugi je broj onih koji naprave profesionalnu karijeru, pa i finansijski aspekt kroz transfer-sistem. Klub je obezbedio da škola ima učešće u prihodima od budućih transfera svojih bivših igrača, što je motiv više da ulažemo u kvalitet. Ali postoji i širi pogled: koliko dece prođe kroz školu, koliko ih ostane u sportu, koliko ih se izgradi kao zdravi, odgovorni pojedinac. Nisu svi predodređeni da postanu profesionalci, ali ako im školovanje u klubu pomogne da izrastu u bolje ljude, i to je veliki uspeh. Ono što gledamo jeste da odrastaju zdravi i pravi mladi ljudi, koji će ostati vezani za Vojvodinu. Nije važno da li će postati direktor nekog preduzeća, poljoprivrednik, advokat. Ostaje im ta ljubav prema Vojvodini. Oni će širiti našu filozofiju, dolaziti na utakmice i na različite načine pomagati, kao što smo i mi njima pomagali u procesu sazrevanja.
Koji su najveći izazovi u radu s najmlađima?
- Postoji podatak da u dobi od 12 godina čak 73 odsto dečaka napusti fudbal. To je ogroman problem. Većina započinje s treninzima oko šeste godine, provodeći nekoliko godina u školama fudbala, učestvujući na utakmicama, dobijajući medalje i nagrade. Ipak, već sa 12 godina gube motivaciju i napuštaju sport. To je ključni izazov: kako zadržati decu u fudbalu i sportu uopšte, i kako ih pravilno edukovati kroz sport da shvate šta ih čeka u životu. Razlika između prosečnog i vrhunskog igrača, bilo u fudbalu, bilo u nekoj drugoj profesiji, svodi se na količinu rada i posvećenosti. Ako to uspešno prenesemo na decu, oni će, čak i ako ne postanu profesionalni fudbaleri, preneti te vrednosti u svoj život.
Koliko profesionalnih fudbalera po generaciji izbacuje Vojvodina?
- Iz generacija rođenih između 1998. i 2006. godine koje su prošle školu Vojvodine, što je 250-270 dečaka, njih 41 živi od fudbala, što je oko 20 odsto. To su igrači koji nastupaju u Superligi ili inostranim ligama. Među njima su mnoga poznata imena koja su danas deo i reprezentacije Srbije. Takođe, veliki broj igrača je otišao u inostranstvo i tamo ostvaruje zapažene karijere. Nažalost, imamo i primere igrača s velikim potencijalom koji nisu ispunili očekivanja zbog problema s komunikacijom, samodisciplinom i drugim ličnim faktorima.
Iz srpskih škola fudbala izlazi dosta dobrih igrača, ali onih čuvenih "desetki" malo... Vi znate kako je napraviti kreativca, Vošaje u tome apsolutni lider. Od Tadića, preko Ivanića, do Kataija i brojnih drugih...
- Posebno je važno da se u omladinskom fudbalu ne gube kreativni igrači. Ipak, problem mladog fudbala nije samo u talentu dece, već i u problemima sistema, pre svega u radu trenera. Često su treneri u omladinskom fudbalu usredsređeni na kratkoročne rezultate i defanzivnu igru, umesto na razvoj igre i kreativnost. Veliki problem predstavlja i nedostatak kontrole i organizacije u omladinskom sistemu. Vojvodina i danas jedina pravi "desetke", a videćete na velikoj sceni vrlo brzo i neke nove - poručuje Duško Grujić.
Kristalno jasno kako dalje
Koji su pravci razvoja škole u narednim godinama?
- Fokus će biti na dodatnom unapređenju individualnog rada, posebno s mlađim selekcijama. Želimo da svakom detetu obezbedimo dodatne sate rada na tehničko-taktičkom planu, kao i psihološku i obrazovnu podršku. Planiramo i proširenje saradnje s drugim školama fudbala, kao i bolje praćenje igrača koji dolaze iz drugih sredina. Takođe, ulaganje u tehnologiju i analitiku će postajati sve značajnije - jer bez preciznih podataka ne možemo ni donositi ispravne odluke.